У складу са Маријиним законом Србија ускоро треба да добије каталог са именима педофила и оних који се баве дечијом проституцијом и порнографијом. Евиденција ће бити досупна државним и судским органима, али и онима који ангажују или запошљавају особе за рад са малолетницима.
Србија би ускоро требало да добије евиденцију оних који су угрозили полну слободу малолетника и деце. То, поред осталог, предвиђа Маријин закон. Једна од дилема при доношењу закона била је ко ће имати увид у податке и да ли то може да онемогући ресоцијализацију преступника.
На једном месту наћи ће се имена силоватеља малолетника, оних који су починили обљубу над немоћним особама и децом и оних који се баве дечијом проституцијом и пронографијом. Када се једном унесе име, презиме, ДНК профил и други лични подаци педофила, у тој евиденцији остају трајно.
Данило Николић, државни секретар у Министарству правде, каже да ће када се успостави евиденција педофила, бити доступна органима који имају то право по закону у циљу вођења кривичног поступка, а то су тужилаштво, судови и полиција.
„Ту су, наравно и сви они органи који су у функцији да ангажују или запосле неко лице да ради са малолетницима или са децом“, каже Николић.
Законом су предвиђене и посебне мере које трају и до 20 година после одслужене казне. Осим обавезе да се редовно јављају надлежним органима, иду на саветовање, пријављују промене пребивалишта, забрањен им је рад на јавним функцијама и у установама које раде са малолетницима, као и прилазак местима на којима се деца окупљају.
„Не би то могло да се сматра неком врстом стигматизације или жигосањем, како је то било у некој прошлости, када су то чиниле друштвене заједнице које су биле мањег карактера, јер овде то у суштини није ни потребно“, каже Милан Костић, форензичар психолог.
Пред истим задатком је Хрватска. Закон ће ускоро бити донет, али и тамо је дилема ко треба да има увид у податке.
„Када је неко осуђен, тада казна која је њему изречена, има и онај део ресоцијализације, јер ми те људе желимо вратити у систем. Онда вам се та два интереса преклапају, један је ресоцијализација, а други, опет, некаква превенција од поновног почињења таквих дела. И ту је потребно пронаћи некакву средину“, каже Дражен Бошњаковић, бивши министар правде Хрватске.
Исту дилему, пре готово три године, имала је Словенија. Тамо су одлучили да приступ подацима о педофилима имају само неке институције које се баве децом, попут школа и вртића.
„Штите се они који су потенцијалне жртве, најчешће су то деца, немоћни људи, тако да је то сигурно добро решење, али је остељиво, јер са друге стране, то доноси неке додатне санкције, поред оне које одреди суд педофилу, а та санкција се односи на то да он нема могућности да се запосли у некој инститиуцији“, каже Алеш Залар, бивши министар правосуђа Словеније.
Ипак, у каталогу у Словенији и после готово три године од када је направљен, нема ниједног имена, јер се евидентирају само педофили са правоснажним пресудама, донетим после усвајања закона.
