Војска Републике Српске желела је прекид рата у БиХ и стално је предлагала општи прекид ватре и демилитарозацију Сарајева, сведочио потпуковник те војске Миленко Инђић на суђењу Радовану Караџићу у Хашком трибуналу.
Потпуковник Војске Републике Српске Миленко Инђић сведочио је на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу да је та војска желела прекид рата у БиХ и да је стално предлагала општи прекид ватре и демилитаризацију Сарајева.
Инђић који је присуствовао преговорима као официр за везу са Унпрофором у Главном штабу ВРС, рекао је да су Муслимани одбијали те предлоге.
Караџић, tадашњи председник РС, оптужен за геноцид у Сребреници, за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце “плавих шлемова” УН.
“Ми нисмо желели примирје, него завршетак рата, а завршетку рата водио је прекид ватре у целој БиХ. Примирје на појединим деловима није водило окончању рата, него консолидацији муслиманских снага које су га тражиле, и настављању рата”, изјавио је Инђић.
Као пример за то навео је примирје после обуставе офанзиве ВРС на Сребреницу у пролеће 1993. године. Цитирао је и речи тадашњег начелника ГШ ВРС Манојла Миловановића да српску војску “примирја коштају 50 мртвих”, зато што их је АБиХ кршила.
ВРС је, по сведоку, веровала да би “демилитаризација Сарајева помогла окончање рата и смањивање броја жртава”. Пошто су Сребреница, Жепа и Горажде 1993. године биле проглашене за сигурне и демилитаризоване зоне УН, командант ВРС Ратко Младић је током преговора “молио да се у споразум укључи и Сарајево, па да рат завршимо”.
“То муслимани нису хтели да прихвате. Било је јасно да је Сарајево као жртва било медијски веома важно некоме ко је одлучивао о томе када ће се рат завршити. Муслимани нису били спремни на демилитаризацију своје пешадије у Сарајеву, а инсистирали су да се тешко оружје повуче на 20 километара од града. Зато није могло бити споразума”, рекао је Инђић.
Како је изјавио, ВРС није била срећна што је Унпрофор ту због утиска да је од почетка био пристрасан. Називајући међународне снаге “продуженом руком муслимана”, сведок је рекао да је, упркос томе, ВРС имала професионалан и коректан однос према Унпрофору.
Према Инђићевом сведочењу, “муслимани су највише користили и злоупотребљавали снајпере за убиства припадника Унпрофора и сопственог народа, што је ВРС навело да 1994. године подржи антиснајперски споразум.
“Захтеве српске стране да учествује у истрази инцидената у Сарајеву у којима су гинули цивили, Унпрофор је одбијао тврдећи да не може да им гарантује безбедност, а заправо, да се не би утврдила права истина”, изјавио је Индјић.
Као и сви официри који су сведочили у Караџићеву одбрану, он је поновио да се ВРС око Сарајева само бранила и да је дозвољавала пролаз ка граду свим најављеним хуманитарним конвојима и омогућавала испоруке струје, гаса и воде становништву.
Сведочио и генерал Драгомир Милошевић
После потпуковника Инђића, сведочење је започео генерал Драгомир Милошевић који је био командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС.
Генерала Милошевића, суд у Хагу осудио је на 29 година затвора због терорисања цивила у Сарајеву. На суђење Караџићу, он је доведен из затвора у Естонији, где служи казну.
На почетку исказа, генерал Милошевић је рекао да је одлучио да сведочи у одбрану Караџића зато што је на његовом суђењу “изостао приказ сукоба у целини”.
“Испало је да је Сарајевско-романијски корпус сва своја дејства усмерио према цивилном становништву, а све се догађало у контексту сукоба две оружане силе, Првог корпуса АБиХ и СРК. Они су водили међусобну борбу, а цивили су били ван тог контекста”, рекао је Милошевић, сугеришући да је АБиХ била знатно снажнија.
Милошевић је тврдио и да његова одбрана, коју је водио београдски адвокат Бранислав Тапушковић, није знала или није хтела да изведе доказе о томе шта се тамо догађало и кад се ради о намештеним стварима и о покушају пробоја АБиХ из Сарајева. Генерал Милошевић сведочење ће наставити сутра.
(РТС)
