Мађарска влада на челу са премијером Виктором Орбаном је одлучила затворити канцеларију ‘ММФ’ у Будимпешти и тиме дала до знања да жели да прекине све односе са том међународном финансијском институцијом.
Гувернер Мађарске централне банке, Gyorgy Matolcsy 15. јула је директорици Међународног монетарног фонда, Кристин Лагард, упутио писмо у којем позива ‘ММФ да затвори свој уред у Будимпешти, јер како Мађарска још ове године намерава да исплати сав дуг пре уговором предвиђеног рока до краја 2014. не постоје никакви разлози који би оправдали присуство уреда, који је због потписаног уговора о зајму надзирао монетарну политику у Мађарској ‘.
ММФ се са своје стране огласио ‘како мандат њихове представнице у Будимпешти, Ирине Ивашченко, ионако истиче, те да од тренутка када земља домаћин донесе овакву одлуку, средишњица ММФ-а не намерава да тражи њену замену и повући ће се до краја августа ове године’ .
Однос између ММФ-а и Мађарске је од самих почетака био у најмању руку напет. Сукоб с ММФ-ом је узроковао сукобе и на релацији Будимпешта-Брисел и на рачун Виктора Орбана су због контроверзи у изменама мађарског устава стизале оптужбе из ММФ ‘како је у земљи створио опасну климу у којој је могућ повратак фашизма’.
Иако је мађарски устав измјењен с неколико крајње контроверзних амандмана, с друге стране се мора признати како се мађарски премијер преузимајући надзор над Мађарском централном банком, национализацијом пензијског система и увођењем високих пореза великим компанијама ипак успео супротставити свемоћи ‘Тројке’ (ММФ / ЕСБ / ЕУ ), но тиме је починио ‘смртни грех’ због чега се Мађарској чак пријетило санкцијама предвиђеним за земље чланице ЕУ.
Овакав случај још није забележен у Европској Унији и Виктор Орбан се сложио с иницијативом свог сарадника из странке ‘ФИДЕСЗ’, бившег министра привреде и актуелног гувернера МСБ, Gyorgy Matolcsy.
Кристин Лагард, подсећа како је отворила своје представништво у Мађарској у тренутку када је земља пролазила кроз тешку економску кризу и пред претњом државног банкрота. У годинама које су следиле различите владе десног центра које су владале земљом прихватиле су финансијску помоћ у износу 20 милијарди евра, између осталог и од Светске банке. До краја ове године ће Мађари вратити последњу рату зајма у износу од 2,2 милијарди евра и дакле, како пише гувернер, ‘од тог тренутка је разговор завршен’.
‘Почетком 2013. је ММФ завршио с процедурама везаним уз надзор отплате зајма и од сада па надаље нема никаквог разлога да би имао канцеларију овде у Будимпешти ‘, поручује Matolcsy.
Аналитичари овај потез тумаче као почетак кампање за парламентарне изборе који ће се у Мађарској одржати у пролеће 2014. и отплатом дуга, те стицањем независности у односу на ‘међународне центре моћи’ Орбан жели мађарској јавности послати јасну поруку како се он и ФИДЕСЗ знају бринути за мађарске националне интересе.
Током свог мандата је Орбан често и оштро критиковао ММФ због начина којим је управљао кризом, као и због претерано оштрих мера штедње којима је условио зајам. Оптуживао је ММФ ‘како жели узети новац од пензионера и поклонити га банкама’, но треба рећи како је у исто време док су трајали сукоби вербални на релацији Будимпешта-ММФ, Виктор Орбан затражио додатни зајам у износу од 15 милијарди евра којим је у Мађарској хтио основати ‘Фонд сигурности’, но из Вашингтона никад није стигао одговор на тај захтев.
Гувернер МСБ, Gyorgy Matolcsy, тврди како се 2008. морао обратити ММФ-у и ЕУ због погрешки које су починиле пређашње владе које нису биле у стању да предвиди последице светске економске и финансијске кризе.
‘Мађарској је добро дошла та помоћ, али како је монетарни систем у Мађарској тренутно стабилан и дефицит не прелази прописану границу од 3% БДП-а, сад се земља налази у посве другим околностима које указују како је канцеларија ММФ-а у Будимпешти непотребан’ , тврди бивши министар привреде и актуелни гувернер МСБ, а то потврђују и званични подаци о свим трансакцијама између Мађарске и ММФ-а.
Сукоб с Европском Унијом
Неслагање мађарског премијера с међународним финансијским центрима се претворило у отворени сукоб с институцијама ЕУ што се видело почетком овог месеца током заседања Европског парламента на којем се расправљало о евентуалним кршењима људских права и слобода у Мађарској.
‘Борио сам се против комунистичког режима и не желим више поновити то искуство. Ми у Мађарској не желимо Европу у којој ће се водити брига о земљама која подразумева ускраћивање слобода. Не желимо Европу у којој моћни могу искоришћавати слабије и у којој се само мале земље морају да односе с поштовањем према великима, а не и обратно. Борићемо се против свих оних који желе да наметну неку врст царства, јер не верујемо у Европу потчињених него у Европу слободних ‘, овом изјавом је Виктор Орбан одбацио све оптужбе које су на његов рачун стизале из Брисела и то је учинио у великој дворани Еуропског парламента у Стразбуру где је учествовао у расправи о резолуцији која је требала осудити ‘кршење темељних права прописаних регулативом Европске уније од стране Републике Мађарске’.
У току дискусије око нацрта резолуције “Комисије за људска права ЕУ” састављене на основу извештаја еурозаступника из Португалије, Руја Тавареша, Мађарску се оптуживало за кршење људских права, дискриминацију мањина, уплитање у рад правосуђа, углавном свега оног што су Мађари изгласали у четири измене устава у само годину дана.
Посланици у Европском парламенту су мађарским званичницима препоручили да промијене спорне одлуке у мађарском уставу у противном би Савјет министара могло да сугерише да се ограниче нека од права Мађарске као земље чланице ЕУ, укључујући и право гласа у Савету Европе.
Орбан се није дао уплашити и изјавио је ‘како се ради о опасној намери да се утврде нови критеријуми у осудио пуноправне чланице који нису предвиђени ниједним уговором’.
‘Немам никаквих илузија око исхода гласања овог извештаја, но сви они који подигну руку за његово усвајање злоупотријебили су свој положај. Ово извештај је нетачно и изразито офензивно према Мађарској ‘.
‘Ви кажете да браните Мађаре. Од кога их браните? Ви сте члан ЕУ, Мађарска је чланица ЕУ и Ви само морате да обезбедите функционисање правне државе у вашој земљи ‘, Виктору Орбану је током расправе поручио Ханес Свобода.
Ни након изјава осталих заступника и оптужби ‘како он не брани интересе мађарског народа, него своје личне’, Орбан се није дао омести и након што је извештај усвојено мађарски премијер је Европску Унију упоредио са Совјетским Савезом и Варшавским пактом, те свима присутнима поручио:
‘Од распада совјетског империја ниједна страна сила се није тако отворено уплитала и у супротности са међународним правом угрожавала независност Мађарске’.
Мађарска и Виктор Орбан након пада Берлинског зида
Након пада Берлинског зида 1989. су се у Мађарској преко две деценије смењивале владе од социјалистичких до либералних, од проевропских до националистичких. У 23 година ‘слободне’ Мађарске је један човек био присутан у свим сазивима мађарског парламента и тај је човек актуелни премијер Виктор Орбан. Још као младић је био изузетно активан у политичком животу Мађарске и био део антикомунистичке и либералне струје, због чега све време имао подршку великих европских земаља и Сједињених Држава.
На првим изборима у Мађарској Виктор Орбан и његова Демократско-либерална странка су били у опозицији и то све до 1998. када је успео да победи на изборима. Тада посвећује више пажње проблемима у домовини, а мање онима у Европи. Та промена у политичкој мисли је од неких дефинисана као ‘политичка издаја’ и на његов рачун су уследиле бројне критике, било од старне западних медија, пре свега аустријских, немачких и енглеских). Оптуживан је за антисемитизам, да прогања ромску националну мањину и да Мађарском жели владати аутократски.
Иако је привредни раст и повећање броја запослених у Мађарској створило нови средњи слој, 2002. губи изборе од кандидата социјалиста, непознатог и без икакве харизме економиста Петера Медгиесиа. Политички је поражен и 2006., а владе које су земљу водиле до 2010. су се жестоко залагале за улазак Мађарске у ЕУ. Будимпешта је своју судбину везала за Брисел 2004., иако није постала чланицом еуро-зоне.
Одмах по уласку у Европску Унију монетарна полика Мађарске је претрпела тежак ударац. Због правила у приватизацијском процесу и због обавезе поштовања конкуренције Мађарска се држава морала одрећи највећих и најпрофитабилнијих фирми. 2010. Орбан по други пут побеђује на изборима и одмах се нашао у ситуацији да мора да настави са оним што је у погледу фискалне политике са ЕУ договорила претходна влада.
Мађарска се сада налази у неповољној ситуацији јер дефицит у односу на БДП према уговору ЕУ не сме прелазити 3%, а сва предвиђања говоре како ће он у 2013. износити 3,3%. Премијер и влада тврде ‘како дефицит неће бити већи од 2,7%’.
Орбан тврди ‘како су државне финансије у реду и како неће бити никаквих повећања пореза којима би се оптеретили грађани, те мали и средњи предузетници и како неће бити резања јавне потрошње’. Гласноговорник владе, Андрас Гиро-Сас, гарантује како ће влада, ако буде било потребно, обуставити радове и блокирати већ предвиђена улагања, као на пример обнову трга Лајоша Кошута на којем се налази зграда парламента и изградњу новог стадиона у Будимпешти. Уколико то не буде довољно, влада намерава да повећа порезе банкама и увести прирез на финанацијске трансакције.
Још једна од одлука коју су тешко примили Европа и медији је увођење пореза на профит највећим компанијама у земљи, а које су скоро све у рукама странаца и које су активне у кључним секторима: финансијском, телекомуникацијама и продаја прехрамбених производа. Због тог декрета је Виктора Орбана и његову владу на суду у Стразбуру тужило 13 мултинационалних компанија које послују у Мађарској.
У 2011. години је мађарска влада спровела ре-национализацију пензијских фондова који су били у рукама приватника, а који су вредели 10 милијарди евра. Те је фондове 1998. на препоруку ММФ-а увела тадашња социјалдемократска влада и они су у ствари били први корак ка приватизацији јавног здравства. Половина од тог новца је потрошена на смањење јавног дуга, а друга половина, што је у ствари био профит који се акомулирао у 12 година постојања фондова, подељено је онима који су у њих уплаћивали свој новац. Орбан је успео изнова ући у посед нама добро познате нафтне компаније МОЛ, чије је дионице 2009. купила руска компанија Сургутнефтегаз повезана са Кремљом.
У марту ове године је парламент је усвојио уставне амандмане о којима смо говорили и њима влада има веће овласти јер је умањена улога Мађарског уставног суда. Одмах по изгласавању измена устава, председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, затражио је од Будимпеште да се покрену преговори како би се утврдило да ли је нови мађарски устав компатибилан са принципима и правом Европске Уније.
У Бриселу су измене устава дословно назвали ‘државним ударом’ и тврдили су да су измене усвојене против воље народа и опозиције. Наравно, када је пре осам година парламент потписивао приступање Европској Унији, воља мађарског народа није била пресудна за бриселске ехнократе и Европску комисију.
Нема сумње како ће Брисел да учини све како би контроверзног мађарског премијера спречио да покида окове којима су претходне владе мађарски народ везале за Међународни монетарни фонд и Светску банку, а да ли се у Виктора Орбана ради о популистичкој демагогоји или ће наставити да иде путем који води Мађарску у пуну независност (али на којем доноси и врло дискутабилне законе) остаје нам да видимо.
