За чак 53 фирме из Хрватске, које се највећим дијелом баве производњом и прерадом меса и хране за животиње, стопирана је могућност извоза у БиХ и то све до тренутка док не испуне ЕУ стандарде производње.
Одлука о новом „увозном резу“ домаћих власти наступила је као логичан слијед околности након уласка Хрватске у ЕУ, јер су надлежни из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ оцијенили да од хрватских фирми треба тражити да испуне све ЕУ услове при извозу, баш онако како се то тражи и од БиХ када извози у ову комшијску земљу.
Ово је за „Независне новине“ потврдио Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.
Он је казао да је међу онима којима је забрањен увоз у БиХ највећи број клаоница, које су у ЦЕФТА оквирима испуњавале услове за извоз у БиХ, док их у новонасталим околностима немају.
„Свакако се ради о теми која ће бити у фокусу јавности и наредних дана, а финални списак свих хрватских фирми које више не могу извозити у БиХ још није завршен, те због тога не може бити званично објављен“, додао је на крају кратко Шаровић.
Лјубомир Калаба, директор Канцеларије за ветеринарство БиХ, објашњава да су до тренутка уласка Хрватске у ЕУ извозно-увозни односи између двије државе функционисали на бази међусобних гаранција за које сада не постоји основ.
„Хрватске фирме и производи не могу имати стари третман, нити за њих могу да важе старе гаранције. Након њиховог уласка у ЕУ сасвим је јасно да ми хрватске фирме не можемо третирати ни као трећу земљу, ни као чланицу ЦЕФТА“, рекао је Калаба.
Он је констатовао да у Хрватској постоји велики број производних објеката који нису на ЕУ листама због чега немају ЕУ број због чега у тренутним условима њихов увоз мора бити забрањен.
„У свјетлу ових нових околности, морам истаћи да забрана уласка производа из тих педесетак објеката никако не значи да је ту било шта усмјерено лично против њих, ствар је једноставно у томе да сви морају поштовати иста правила“, истакао је Калаба.
Зоран Павловић, економски аналитичар, оцијенио је да је одлука о забрани увоза из 53 хрватске фирме потпуно оправдана, легална и правно основана.
„Хрватска мора поштовати иста „правила игре“ по принципу како се то захтијева и од нас када извозимо њима. Та правила подразумијевају да и једна и друга страна морају да испуњавају европске услове производње“, каже Павловић.
Он је рекао да је уласком Хрватске у ЕУ јасно да, уколико њихове фирме не испуњавају европске услове, онда не могу бити регуларан испоручилац прехрамбених артикала у БиХ.
„Озбиљне државе руководе се правилом реципроцитета, а по овом основу Министарство спољне трговине и економских односа БиХ поступило је сасвим исправно“, оцијенио је Павловић додавши да би у тренутним околностима било веома лоше да се није посегнуло за мјером забране увоза.
Он је оцијенио да у БиХ треба што више запослити сопствене произвођаче меса, али и искористити могућност у којој ће све већи број хрватских фирми, с циљем задржавања тржишта БиХ, пресељавати своје погоне код нас.
Увоз меса и месних прерађевина у БиХ прошле године био је 3,3 пута већи од извоза. Прецизније говорећи, БиХ је у 2012. увезла месо и прерађевине у вриједности од 219,7 милиона КМ, док је извоз у истом времену износио 65,8 милиона КМ. Највеће количине меса БиХ је увезла управо из Хрватске.
