Након читања молитве, ако је неко под магијом, осети муку, страх, деси се да по неко и врисне или једноставно побегне из цркве, а отац Маријан из цркве код Става каже да је до сада излечио леукемију, тумор на мозгу, рак плућа.
У месту Ставе код Ваљева, у последње четири године, на стотине људи сваке недеље посети Марјана Кнежевића, свештеника тамошње сеоске цркве. За време службе, на Ставе се слије десетине аутомобила из свих крајева Србије. Међу верницима су и стари и млади, и болесни и здрави.
Молитве из Јеванђеља, који други попови не користе, као и разговор са верницима, по њиховим причама, лече и помажу.
За Ставе, село смештено испод Медведника, захваљујући локалном свештенику, чуло се од Врања до Суботице. Сељани причају да их је последњих неколико година посетило више људи него што они најстари мештани памте за време целог животног века.
– Сваки дан дође неко са стране. Нон-стоп дефилују аутомобили из свих крајева Србије. Кад је већи празник, тада се стварају и велике колоне, па наше село изгледа као неки велеград. Оволико света колико је продефиловало последњих година нисам видео за мојих 80 лета – прича један мештанин Става.
Отац Марјан службује у сеоској цркви скоро 35 година. Верницима, каже, помаже и лечи, искључиво читањем молитви.
– Интересовање људи је порасло када сам почео у цркви да служим Свету тајну јелоосвећења, која је једна од седам светих тајни. Верује се да се у тој светој тајни потапају заборављени греси, а они некада могу бити узрок болести и невоља. Та молитва се чита само у неколико православних храмова у целом свету. Сматра се да ту молитву треба да служи седам свештеника и због тога је најчешће не спроводе у храмовима, али моје је мишљење да то може да обавља и један свештеник, уколико је “чист” и спреман да своју енергију подели са верницима – прича отац Марјан и напомиње да је једини спас молитва.
Када се прочуло за ову молитву почели су свакодневно да долазе људи из свих крајева Србије. Уз то, читају се молитве против “волшебних енергија”, а сведоци смо да је све више људи одлази код црних магова и пророка. Након читања молитве, ако је неко под магијом, осети муку, страх, деси се да по неко и врисне или једноставно побегне из цркве.
– У нашу цркву су долазили они који су покушали да се убију, парови који немају децу, болесни… Долазе људи свих професија. До сада сам успео да излечим галопирајући тумор, леукемију, рак плућа, тумор на мозгу, а петоро деце је захваљујући молитви после неколико година проговорило.
Ја знам да све ово звучи као “научна фантастика”, али све је просто и једноставно. Ако је Бог створио човека он може да га и излечи. Некоме помаже само једна молитва, а неко мора чешће да долази- прича Марјан.
У већини сеоских цркава у ваљевском крају службе се обављају само недељом. Отац Марјан службу обавља сваки дан, а за време Божићњег поста свакодневно се обављају и поноћне литургије.
– Мештани су били мало ненавикнути на то, јер већина њих у цркву долази само недељом. У почетку, током једне првих поноћних литургија, док сам читао молитву у цркву је ушла полиција. Неко од мештана је пријавио да су се у сеоској цркви окупили “секташи” и да спроводе неки обред. Када су увидели о чему се ради, полицајци су брзо напустили село. Такође, већина мештана је тешко прихватила то што се служба врши и суботом, па је било разних отпора, а неки од њих су ме прозвали чак и суботаром. Сада су већ навикнути на свакодневне службе и проблема више нема- прича отац Марјан.
С друге стране, званични црквени кругови нерадо причају о томе, а отац Марјан каже да и сами свештеници о њему причају свашта.
– Неки кажу да сам гатар, неки да сам видовит, али ја сматрам да радим исправну ствар. Наша свештеничка дужност је да се молимо и да богослужимо, поготово у овим помало чудним временима – каже отац Марјан.
Многобројни верници који на Ставе долазе из свих крајева Србије нерадо говоре о разлозима због којих су дошли у ово планинско село, али сви тврде да молитве свештеника Марјана итекако помажу.
– Да не мислим тако, не бих овде дошла из Крушевца и превалила оволики пут. Не умем да вам објасним како то свештенику полази за руком, али сваки пут кад напустим Ставе, осећам се смирено, безбрижно, а многобројни проблеми које сам имала почели су да се решавају – испричала је жена, која је са супругом допутовала из Крушевца.
