Од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ – каже Професорка Гордана Живковић, наводећи примере албанског, турског и румунског народа који су се увећали.
Србија је прва земља на Балкану по стопи морталитета, а последња по стопи наталитета и већ годинама се суочава с негативним природним прираштајем.
Професорка Гордана Живковић са Института за Европске студије и председница Центра за хришћанске студије каже да се Србија већ деценијама суочава са кризом радјања, а да по броју живородјене деце заузима последње место у читавој Европи.
– Када бисмо узели као полазиште емпиријске податке о бројности балканских народа с почетка 20. века дошли бисмо до катастрофалних закључака. Од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ – рекла је Живковић наводећи примере албанског, турског и румунског народа који су се значајно увећали.
Упозоравајући да на сваки брак у Србији долази 0,88 одсто деце, она је истакла да ће, ако се са таквом динамиком рађања настави, Срби веома брзо постати у својој држави национална мањина.
Према њеним речима, сасвим реалним се чине прогнозе демографских експерата да ће, уколико се нешто битније не промени у популационој политици, Срби за 500 година и биолошки изумрети.
– Можемо рећи да Срби као нација увелико изумиру. Ако се таквим трендом настави Срби ће 2030. године чинити мање од 50 становника Србије, а 2070. имаћемо два и по пута више људи старијих од 65 година него деце младје од 15, што представља биолошку тачку са које нема повратка – каже Живковић .
Саговорници Тањуга се слажу да узроци слабог наталитета нису само економски.
– Мада се не може порећи значај економског фактора, мислим да низак животни стандард и сиромаштво не представљају пресудан разлог. Непорециво је да највећа стопа наталитета одликује управо неразвијена и сиромашна подручја у свету – каже Живковић.
Државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић уверена је да су економски разлози одлучујући у стопи наталитета, али додаје да разлози могу бити и медицинске природе, имајући у виду деценије економске кризе, санкција, ратова, али и чињеницу да је изражен одлив мозгова, што подразумева да млади и репродуктивно највиталнији одлазе из земље управо у периоду када је требало да заснују породицу.
Она, међутим, истиче и једну другу димензију овог проблема.
– Млади који данас имају једно или двоје деце у страху су за будућност И због тога се не одлучују за рађање више деце. То говори и о њиховој одговорности и одговорном планирању породице – рекла је Јанковић.
Тако, каже она, без обзира што је можда некада друштво критично према њима и што се очекује да имају више деце, мора се рећи да су ти људи одговорни и да одговорно планирају породицу.
