Догађаје у Сребреници у јулу 1995. истраживао сам пуних 14 година и тврдим да геноцида над муслиманима у тој енклави није било и да су мит о покољу муслимана измислили Алија Изетбеговић и Бил Клинтон.
Сребренички мит и причу о геноциду над муслиманима који је 1995. наводно починила Војска РС искреирали су покојни бошњачки ратни лидер Алија Изетбеговић и тадашњи председник САД Бил Клинтон, тврди Швајцарац Александар Дорин, аутор књиге „Сребреница – историја једног салонског расизма”!
У ексклузивном интервјуу за Прес РС, Дорин тврди да у Сребреници није било геноцида, а да су страдали муслимани били одрасли мушкарци, који су, како наглашава, погинули у борбама са српским снагама. То се, како наводи у својој књизи за коју је материјале прикупљао пуних 14 година, никако не може назвати геноцидом!
– После вишегодишњег истраживања ратних дешавања у и око Сребренице дефинитивно сам дошао до потврде да геноцида није било. У јулу 1995. године, после пада града, погинуло око 2.000 муслиманских мушкараца, а не 8.000, како је напумпала муслиманска пропагандна машинерија, а подржали политичари неких земаља и медији са Запада. Тих 2.000 муслимана погинуло је у борбама са српском војском, када су се пробијали према Тузли. Геноцид у Сребреници измислили су Алија Изетбеговић и Бил Клинтон – каже Дорин.
На основу чега тврдите да су геноцид у Сребреници измислили Изетбеговић и Клинтон?
– Не треба заборавити да су амерички медији навелико писали о томе како је Америка годинама наоружавала Изетбеговићеву армију. Иначе, Клинтонова администрација је била веома негативно настројена према Србима, па су, на пример, и хрватску акцију „Олуја” усмерену на прогон и елиминацију српског народа из тадашње Републике Српске Крајине и западних делова БиХ добрим делом водили Клинтонови генерали. С друге стране, један од сребреничких лидера Хакија Мехољић и данас тврди да је Клинтон још 1993. године нудио Изетбеговићу исконструисани масакр над муслиманима у Сребреници као решење рата у БиХ!
Шта нам то говори?
– Па, на пример, да су имали две године да ту манипулацију припреме, а за све то време о Изетбеговићу и Клинтону најутицајнији западни медији писали су бајке и направили мит.
Имали ли, осим тога, у вашој књизи и неких других доказа?
– Наравно. У књизи се и наводе докази да је у Сребреници, и то у борбама, страдало око 2.000 одраслих мушкараца муслимана. Значи, недостајало им је као доказ за „геноцид” 8.000 лешева, наводно убијених, зато што жртве борбених дејстава не могу истовремено да буду и жртве стрељања. И зато, на списак „жртава” нису ставили само тих 2.000 погинулих у борбама и пробоју, него и многе људе који су већ знатно пре пада Сребренице умрли, или страдали у другим ратним дејствима од 1992. до 1995. На том списку било је и живих људи.
Мислите на оне који су се касније нашли на бирачким списковима?
– Тачно! Тако се догодило да се 1996. године у Босни на бирачким списковима појавило и око 3.000 муслиманских имена, која су истовремено била и на списку „сребреничких жртава”. То такође значи да такозваном Хашком трибуналу и даље недостају докази за „геноцид” у Сребреници, па зато користе тврдње Хрвата Дражена Ердемовића, за које је бугарски новинар Герминал Цивиков у својој најновијој књизи доказао да су чисте лажи.
Хашки трибунал не мисли тако?
– Некадашњи портпарол НАТО-а Џејми Шеј је још 1999. истакао да без НАТО-а не би ни постајао Трибунал у Хагу. Нагласио је да су НАТО и Хашки трибунал савезници и пријатељи. Пример који то потврђује јесте случај Видоја Благојевића, којег је Хашки суд осудио на дугогодишњу робију због догађаја у Сребреници, иако је он апсолутно невин и никоме ништа није скривио. Дакле, НАТО преко Хашког трибунала кажњава своје противнике и истовремено штити своје савезнике.
Зашто су се окомили баш на Србе?
– Срби никада нису били савезници агресорских сила. Срби су се стотинама година уназад борили против агресорских и фашистичких сила. Уместо респекта и захвалности, за то су од такозване међународне заједнице добили санкције и бомбе, а од западних медија тоталну сатанизацију. У данашњем свету владају лудаци и криминалци, који сами себе називају демократама.
Шта је ваш мотив да се бавите истраживањем догађаја у Сребреници?
– Истраживањем Сребренице и наводним геноцидом Војске РС над муслиманским народом бавио сам се пуних 14 година, јер ми се већ пред крај рата у БиХ чинило да Запад нема поштене намере према народима у тој земљи. Нисам могао да се помирим са чињеницом да би у свет могла да оде слика о том рату која одговара искључиво интересима НАТО-а. Нажалост, то се ипак на крају догодило.
Зашто избегавате да сами промовишете књигу?
– Сада, када сам после мукотрпног дугогодишњег истраживања дошао до необоривих доказа који потврђују права дешавања у Сребреници, с којима свет није упознат, не желим да скрећем пажњу на себе, већ само на књигу у којој је све речено.
(З. Јовановић)