Слободна енциклопедија на српском језику жели да повећа садржај о овој теми пре него што се следеће године обележи стогодишњица од избијања великог сукоба
Слободна енциклопедија „Википедија” на српском језику проширила је недавно садржај о Првом светском рату за 15 чланака, окупивши све заинтересоване за ову тему на једнодневном маратону. Током 24 сата једна група је писала искључиво о великом сукобу започетом 1914, чиме је „Википедија” на српском желела да крене у сусрет стогодишњици од избијања Првог светског рата, која ће бити обележена следеће године.
Ни после окупљања чланова ове интернет заједнице енциклопедија на српском није обимна у довољној мери. Због тога је српски огранак „Викимедије”, организације са седиштем у САД која је покренула „Википедију”, позвао све кориснике светске мреже да употпуне слику о Првом светском рату тако што ће дописивати садржај. „Википедија” је позната као енциклопедија чије одреднице креирају сами корисници, без строгог уредничког надзора. Како каже Филип Маљковић, један од администратора српске „Википедије” и потпредседник српског огранка „Викимедије”, Први светски рат је огромна тема, коју су његове колеге поделиле на посебне чланке.
– Учесници маратона писали су посебне чланке о овој теми, тако да смо на крају имали 15 нових чланака. Ја сам, на пример, написао одредницу о последњим преживелим ратним ветеранима овог рата, с податком да је прошле године умрла последња ветеранка, Британка Флоренс Грин, објашњава Маљковић.
Он каже да је иницијативу за маратонско писање дала „Викимедија” из Шведске, која сарађује с организацијом „Европеана”, архивом слободних фотографија. Од куће или из канцеларије локалне организације, сви заинтересовани су допринели колико им је знање о рату допуштало. Осим у Србији, слични маратони истим поводом су одржани и у Шведској, Британији, Аустрији, Белгији и Холандији. Пошто оснивачи за „Википедију” кажу да је „слободна енциклопедија коју свако може да уређује”, то је и у овом случају значило да су текстови о рату одлазили на интернет без јаке контроле. Управо због тога, слободна енциклопедија суочава се с појединцима који на сајт уносе нетачне и пристрасне информације. Администратори „Википедије” такве кориснике називају вандалима, које понекад чак и блокирају, мада у случају текстова о Првом светском рату није било потребе за тим.
– Први светски рат није изазвао „ратове изменама”, како ми називамо честе измене садржаја, брисања и додавања супротних података. На нашој „Википедији” ове ратове су изазивали чланци о, на пример, Анти Павелићу или Другом светском рату и, што нас изненађује, о правопису.
Како објашњава наш саговорник, честе промене на „Википедији” долазе због транскрипције страних имена. Тако су корисници енциклопедије на српском заратили око транскрипције презимена краља рокенрола: да ли је Елвис био Присли или Пресли.
„Википедија” на српском има 200.000 чланака. Према оцени администратора, она треба и мора да буде садржајнија.
– Ми смо мала заједница и немамо довољно чланака, тако да користимо сваку прилику да позовемо људе да пишу за нас. Добро су нам покривени стари Египат, словенска митологија и Други светски рат, али многе друге ствари, попут Првог светског рата – нису.
„Википедију” не пишу стручњаци, па није поуздан извор, али како закључује Маљковић, она јесте постала место на којем милиони људи свакодневно траже готово све што их занима:
– Увек кажемо људима: немојте нам веровати! Али, друга је ствар ако неко за оно што тврди постави референцу, ако се позове на релевантан извор који читалац може да види. Уосталом, иако „Википедија” није референтна, пракса је показала да се људи ослањају на њу.
„Википедија” је седми најпосећенији сајт на свету. У Србији, према подацима домаћег огранка, „Википедија” је осми сајт по посећености, с тим што се рачунају све језичке верзије, а не само она на српском.
