Откако је Хрватска чланица Европске уније, Хрвати из БиХ добијају могућност приступа тржишту рада у неким европским земљама. Какво је њихово расположење, шта планирају и шта им ова повластица значи?
Пред продавницом симобличног назива Рубикон у Пар Селу код Тузле, власница Љубица Мандушић тврди да више нема ко да оде у земље Европске уније. „Многи су већ отишли, а што се мене тиче и ја бих отишла, чак бих и дјецу послала. Муж није таквог мишљења, он још увијек мисли да овдје има живота.“
Предузетник Давор Дивковић посредовао је у доласку неких фирми из Европске уније у Тузлу и помогао отворити десетак радних мјеста. Ситуиран је и не размишља о одласку, али слаже се са комшиницом Љубицом. „Многи су већ предузели одређене кораке, а након нових могућности за лакши одлазак – отићи ће још Хрвата из БиХ.“
„ПАТРИОТИЗМА НЕСТАНЕ КАД НЕСТАНЕ ПОСЛА И НОВЦА“
Једна од њих је Наташа Тадић. Прије пет година је завршила факултет, говори енглески и њемачки језик, у Пар Селу и Тузли нема посла. Свјесна је повластица које као Хрватица из Босне и Херцеговине добија уласком Хрватске у ЕУ.
„Аплицирала сам за сектор комуникација у Бриселу. Процес је дуготрајан и компликован, тестови су јако тешки и ригорозни, тешко је положити. Нажалост, пала сам, из Брисела су ме обавијестили недавно е-mailom.“
До сада није размишљала о напуштању Босне и Херцеговине. Међутим, „патриотизма нестане када нема новца и посла“. И даље прати конкурсе и чека прилику да посао нађе у некој од земаља Европске уније.
„РАДИЛА БИХ БИЛО КОЈИ ПРИСТОЈАН ПОСАО“
Студент Сандра Лемешић повремено ради у познатом тузланском кафићу. Зна да је приступ најинтересантнијем, њемачком тржишту рада ограничен. Посао ће тражити ван Тузле „за сада у Хрватској“. Квалификације које има су факултет који завршава ускоро и познавање енглеског језика.
„Не бих радила свашта, али уколико би био пристојан посао, зашто не бих радила и нешто ново? Овдје свједно посао никада нећу добити.“
Дејан Керошкић и Анел Павић ускоро завршавају електротехнику и намјеравају посао тражити у БиХ.
„У случају да ситуација не буде онаква какву прижељкујем да не нађем посао у БиХ, онда бих се можда одлучио за неку земљу ЕУ. Вјерујем да ће мој факултет бити признат и да би ми у том случају било лакше проинаћи адекватан посао“, каже Дејан.
Анел жели завршити факултет у БиХ, али нема никаквих планова за посао.“Након завршетка факултета и опција које будем имао, размислићу да ли отићи или остати.“
КВАЛИФИКАЦИЈА ЈЕ ПРОБЛЕМ
„Хрватима у БиХ не значи пуно улазак Хрватске и отварање европског тржишта рада, већина их и нема квалификације за то тржиште“, мишљења је новинар Мато Ђаковић. „ Хрвати у БиХ се требају окренути уређењу ове државе и њу гурати у ЕУ и тек тада ћемо покупити плодове Уније. Истини за вољу, ја нисам баш прави евроскетпик, али не вјерујем превише у ЕУ“, каже Ђаковић.
