Господине Синиша реците нам како оцењујете значај пројекта „Јужни ток“ кроз Републику Српску, односно БиХ?

Пројекат прикључивања Републике Српске, односно БиХ на гасовод „Јужни ток“ је врло значајан за оба ентитета. Посебно ће ти ефекти бити приметни у низу области, од индустрије до домаћинстава. Наиме, једна је процјена да уласком Гаспрома у најмање 60% власништва заједничке компаније која је основана, „ГАС РЕС“, и изградњом „Јужног тока“ да ће цена гаса у БиХ бити знатно нижа и повољнија од цене осталих енергената. Овде се намеће питање конкурентности више врста енергената који се користе у БиХ и сматра се да ће цена гаса која је поприлично висока бити десетоструко мања, а да ће се истовремено повећати количина потрошње гаса што ће допринети мањим трошковима и за домаћинства и за комплетну привреду у Републици Српској и Федерацији БиХ.

Tо се односи и на то да се неће транспорт гаса наплаћивати до границе Републике Српске, односно БиХ, односно транспорт ће се наплаћивати само од границе према унутрашњости.

Овде се заправо ради о прикључку на гасовод „Јужни ток“. Република Српска, Федерација БиХ, односно цела БиХ неће за разлику од Србије и других околних земаља моћи наплаћивати цену за транспорт гаса, јер ми ћемо бити само прикључени на гасовод „Јужни ток“, тако да мислим да представљање политичарa да ћемо имати неке користи од цене транспорта су помало неозбиљне јер овде „Јужни ток“ обилази БиХ, а БиХ има само право прикључка на тај међународни гасовод.

Реците нам да ли постоје неке препреке унутар БиХ за реализацију, односно да ли постоје покушаји опструисања, неке политичке силе?

Да, као и увек када се ради о регионалним, односно међународним великим капиталним пројектима попут овог, утицај глобалних сила се прелама и на земљу на коју се односи или која је дио тог споразума. Познато је да је министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија 8. маја ове године упутио допис Председништву БиХ којим тражи сагласност да се потпише пројекат и мишљење за транспорт природног гаса из Азарбејџана. Ради се наиме о пројекту „Трансјадранског“ гасовода којим се планира транспорт азарбејџанског гаса преко Грчке до Италије. Многи чак сматрају да се овде ради о покушају „минирања“ пројекта „Јужни ток“ јер овај други пројекат „Трансјадрански“ гасовод заправо ојачава улогу Турске овде у целом региону. Турска је у јуну прошле године са Азарбејџаном потписала споразум о изградњи „Трансанадолског“ гасовода. Сви званичници сматрају да ће Турска бити ојачана као велика транзитна земља и да ће то увећати њену преговарачку моћ, не само у БиХ и региону, већ и у ЕУ и Русији. Турска постаје једна јака стратешка сила, а истовремено постаје и конкурент „Јужном току“. Ово све би могло, чак направити проблем у односима Турске и Русије у годинама које долазе.

Који значај има долазак великих Руских компанија на тржиште Републике Српске као што су Зарубежњефт, Гаспром и остале?

Неки покушавају да прикажу то као ширење руског утицаја на подручје Балкана у време глобализације. Заиста, неважно је спомињати одакле је порекло новца или капитала који долази у једну одређену земљу. Он мора долазити по одређеним правилима и мора поштовати домаће локалне прописе. Долазак руског капитала је од великог значаја, посебно када је у западној Европи и другим западним земљама економска криза, а која је натерала управе великих компанија на западу да много опрезније инвестирају. Долазак руских компанија и руског капитала је врло значајан управо због тога јер долар, евро или рубља које долазе овде су три пута вредније него пре 5 или 6 година. Сматра се да ће долазак руских компанија донети потребно знање када је у питању нафтна област, да ће донети свеж каппитал и покренути друге сегменте привреде који су везани за нафтну индустрију.

Пре неколико дана амбасадор РФ Александар Боцан Харченко је говорио о истраживању нафте у БиХ. Да ли ова област има перспективу?

Истраживање нафте за подручје БиХ, тачније Републике Српске је почело још пре последњег рата. Тада су и та истраживања показала да има налазишта нафте. Тада се сматрало када је цена нафте била доста ниска и када је развој екологије био доста слабији да то није толико исплативо. Данас би то могла бити сасвим друга прича. Резултати досадашњих испитивања су крајње охрабрујући. Надам се да ће истражне бушотине, као што је рекао и министар индустрије, енергетике и рударства Жељко Ковачевић, управо за „Капитал“, почети са радом за неколико дана. Прва ће почети са радом у Обудовцу и она ће показати да постоје лежишта нафте и гаса која су комерцијално исплатива. То би много значило не само за привреду Републике Српске, већ и комплетне БиХ уколико би се то показало као тачно.

Преузето са: http://serbian.ruvr.ru/