Цијене хране и пића, према извјештају Еуростата за 2012. годину, у Босни и Херцеговини више су него у појединим чланицама Европске уније.
Просјечна плата у БиХ за април ове године износила је 824 КМ, а према извјештају Еуростата, за хљеб и месо издвајамо више новца него Литванија, Србија, Црна Гора, Бугарска, Албанија, Румунија, Пољска и Македонија.
Многе од ових земаља имају већу куповну моћ, која је у БиХ на нивоу од 28 посто у односу на ЕУ.
Према овом извјештају, у којем су упоређиване цијене прехрамбених артикала у 37 европских држава, храна и пиће најјефтинији су у Бугарској, Румунији и Пољској (које су чланице ЕУ) те у Србији, Албанији и Македонији, која се налази на самом дну.
И наша земља налази се при самом дну ове листе, али с обзиром на наше просјечне плате, и 30. мјесто у конкуренцији 37 држава је превисоко.
Знатне разлике у цијени хране, пића и духанских производа нису видјиве само у извјештају Еуростата.
Редакција „Аваза“ истраживала је цијене основних животних намирница у великим европским градовима те их упоредила с цијенама у БиХ.
Тако је, напримјер, цијена литра млијека у БиХ (марка и по ) три пута виша него у Варшави, а килограм пилетине (седам КМ) грађани наше земље плаћају скоро најскупље у Европи.
Килограм мркве у нашим продавницама двоструко је скупљи него у Бриселу, а цијена јаја (10 комада) за 40 фенинга је виша него у Риму.
Похвално је, рецимо, да је килограм банана најјефтинији у Европи (око двије КМ), али је зато уље скупље него у Бечу.
Гордана Булић, предсједница Управног одбора Савеза удружења потрошача БиХ, сматра да подаци Еуростата нису нимало зачуђујући те каже да у БиХ 70 посто грађана живи на ивици сиромаштва.
– Сигурно је да смо на дну европске љествице по животном стандарду. Једино што би нам могло помоћи јесте повећање броја запослених, односно прихода. Просјечне плате у БиХ су ниске, тако да и оне производе који су јефтинији него у ЕУ, грађани нису у стању приуштити – казала нам је Булић, додавши да се не нада да ће се БиХ и њени грађани лако извући из овог црнила у које су завијени.
У Покрету потрошача РС сматрају да постоје три разлога због којих су цијене многих прехрамбених производа код нас више него у ЕУ.
– Код нас се мало производи, а много увози, трошкови од произвођача до крајњег купца нарасту. Осим тога, на малом тржишту великим увозницима је лакше манипулисати цијенама. Продуктивност у ЕУ је далеко већа од наше. Они користе савремене технологије у производњи, које су далеко испред наших, што, такођер, утиче на нижу цијену производа – оцијенио је Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС.
