Пријетње САД неће приморати Русију да изручи бившег службеника НСА Едварда Сноудена, изјавио је предсједник Одбора Думе за међународне послове Алексеј Пушков.
– Пријетње САД Русији и Кини неће дати резултата, само ће још више приближити Москву и Пекинг – навео је Пушков, и додао, да су „притисци непромишљени“.
Истовремено, предсједник Венецуеле Николас Мадуро је поручио да би размотрио захтјев за азил Едварда Сноудена ако би он то затражио.
– Нисмо добили званичан захтјев. Али у случају да га добијемо, размотрили бисмо га, као што то, како смо схватили, чини и Еквадор – рекао је Мадуро.
Предсједник Еквадора Рафаел Кореа, савезник Венецуеле, казао је раније да ће одлуку о захтјеву Сноудена за азил донијети „уз пуно поштовање суверенитета“. Кореа је у августу прошле године азил одобрио оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу, који је нашао уточиште у еквадорској амбасади у Лондону, како би избјегао изручење Шведској, гдје га терете за сексуални напад.
Предсједник Русије Владимир Путин изјавио је јуче да се Сноуден и даље налази у транзитној зони московског аеродрома Шереметјево, да није прешао руску границу, да је слободан да оде било куда и да би требало то да учини што је прије могуће.
Новак захтијева признање за Сноудена
Бивши извјестилац УН за борбу против злостављања Манфред Новак сматра да би Едвард Сноуден, који је у јавност изнио информацију о афери прислушкивања од стране америчке службе НСА, требало да добије признање.
„Сноуден би требало да добије признање, умјесто да доспије на оптуженичку клупу“, рекао је он агенцији АПА.
Америчка влада, према његовим ријечима, умјесто што подиже оптужбе требало би да му се захвали, јер је дао важан допринос очувању демократије и људских права.
Новак указује да је Сноуден, чак иако је одређене законе прекршио, то учинио за добру ствар, јер је упозорио САД на незаконите радње, као и у којој мјери се у тој земљи ногама газе људска права.
Истовремено је изразио разумијевање за бјекство Сноудена, додајући да не би било добро да се врати у САД јер не зна шта га тамо чека.
Према мишљењу Новака, у САД би Сноудену пријетила слична судбина као информанту Викиликса Бредлију Менингу.
Када је ријеч о људским правима Новак је установио да је дошло до масивног назадовања послије терористичких напада од септембра 2001. на Свјетски трговачки центар.
Главни одговорни за то назадовање, према његовим ријечима, су тадашња америчка влада предсједника Џорџа Буша, али и Русија, односно предсједник Владимир Путин.
„Опсесијом борбе против тероризма све је постало могуће, људска права су гажена“, критиковао је Новак.
