После балканских ратова Македонија је била подељена на српски део (Вардарска Македонија), бугарски део (Пиринска Македонија) и грчки део (Егејска Македонија).
Једино су у Вардарској (Српској )Македонији Македонци добили право на своје македонско име, језик, културу; чак им је дата аутономија из које ће касније настати данашња независна држава Македонија. За то време у бугарском и грчком делу Македоније Македонцима није дато ништа – ни право на македонско име, ни језик, а таман ли било каква територијална или персонална аутономија. Свака употреба македонског имена, као засебног народа у Грчкој и у Бугарској се и данас кажњава затвором под оптужбом да се ради о активности упереној против уставног поретка држава.
Очекивало би се онда да Македонци буду захвални Србима јер су уз помоћ српске државе и народа опстали и признати као засебан и самосвојни народ. Међутим, за данашњу независну македонску државу, кадаје у питању историја Македоније Срби и српска прошлост на тлу Македоније не постоје!
На званичном сајту, на коме се македонска држава туристички представља целом свету, присуство Срба у македонској прошлости је доследно до краја избрисано.
Прво, приликом досељавања Словена на Балкан (на македонском порталу пише да је то уствари била инвазија на аутохтоне Македонце!) тврди се да су Македонију населила нека словенска племена не спомињујући Србе, иако византијски извори из 7 века нове ере дословно кажу да су се у једном трену Срби чак населили и на југу Пелопонеза на најужнијој тачка данашње Грчке!
Исто тако, за каснији период, нису споменути ни Немањићи ни српска држава. Уместо њих је лажно уписано да су тада владали Македонијом Бугари (1185 – 1280), односно да нико није владао, као да у том периоду Македонија, као територија, није ни постојала – буквално за званичну Македонију тај период и не постоји (1280-1346).
А историјске чињенице говоре супротно: Срби су увек владали севером Вардарске Македоније (до Скопља) откако постоји Немањичка средњовековна држава (од средине 12 века, а највероватније и раније). Целом овом облашћу су завладали од 1280 – од времена краља Милутина. За време највећег успона српске средњовековне државе – за време цара Душана (1331- 1355 – уз Призрен, Скопље је било престоница српског царства. Тада се чак, па све до 1371, а не 1346.г. скоро целокупна територија Македоније (Вардарска, Пиринска и Егејска) нашла у саставу српске царевине.
Турци су иначе источном Македонијом завладали тек 1371, а потпуно Вардарском Македонијом тек 1395 године, после смрти Краљевића Марка.
На који начин Македонци представљају своју истори погледајте и сами – Историја Македоније – а редакција Вам даје конкретан увид како је избрисано српско присуство из македонске прошлости:
512-497 пне: Инвазија Персије.
479-360 пне: опоравак македонског краљевства.
399-336 пне: Македонска Краљевина Филипа ИИ.
333-323 пне: Владавина Александра Великог.
306-168 пне: владавина династије Антигонос.
214-148 пне: Македонски ратови. Први, Други, Трећи, Четврти рат.
148 пне – не: Македонци бране своја права прво као римска провинција, а затим као покрајина под управом римског Сената.
178 не: Инвазија Гота.
434 не: Инвазија Хуна.
478 не: Инвазија Острогота.
500 не: Инвазија Бугара.
527 не: Инвазија неких словенских племена.
855 не: Кирило и Методије стварају прву азбуку.
886 не: Климент шири хришћанство и оснива Охридску књижевну школу.
969 не: Македонско царство цара Самуила.
1914: Битка код планине Беласица.
1018-1185: Византијска владавина.
1185-1280: Бугари владају
1346-1912: Влада османског царства. Македонски Дукес за време турске владавине.