Лјетња сезона на приморју добар мамац и за рачунарске преваранте, који помоћу „скимера” скидају новац са банковних картица.
Почетак љетње туристичке сезоне добар је мамац и за долазак превараната из земаља Источне Европе, који помоћу посебних уређаја такозваних „либанских клопки” копирају ПИН кодове са банковних картица и тако „скидају” новац клијената са банкомата и ПОС треминала пословних банака.
Управо због страха да ће током љета доћи и до повећаног броја превараната са овим уређајима полиција је, како тврди, у сталном контакту са пословним банкама, али и Фрауд форумом како би се откриле и спријечиле овакве рачунарске злоупотребе.
Полиција је крајем маја у Котору, али и првих дана јуна ове године у Будви већ осујетила покушај постављања „либанских клопки” на банкомате двије банке у тим градовима на приморју.
„Службеници Управе полиције су, од почетка 2013. године, регистровали два случаја постављања скимера на АТМ-овима у Црној Гори. „Либанска клопка“, која је у јуну ове године била постављена на један АТМ у Будви, је успјешно скинута, прије него што су преснимљени подаци са кредитних картица. Такође, полицијски службеници су, у мају ове године, осујетили покушај стављања скимера на један АТМ у Котору”, пише у одговорима полиције.
Како варају са „клопкама”
„Либанске клопке” измишљене су у свијету још почетком 80-их година али у Црној Гори се такви уређаји, додуше много боље верзије, почеле да користе тек у протеклих неколико година. Унапријеђена „клопка” састоји се од ђелова пластичних кућишта у која се стављају картице – такозваних „скимера” али и специјално прерађене флеш меморије чија је функција да чува податке о картицама. „Либанска клопка” је увијек исте боје као и тастатура банкомата или ПОС терминала, тако да их је тешко уочити приликом подизања новца.
Када власник картице дође на банкомат да подигне новац он убацује картицу, али она не улази у систем банке већ упада у „жабицу” након чега систем копира податке са ње. Власник картице за то вријеме чека да банкомат врати „прогуталу пластику”, након чега му прилази преварант и пита га за ПИН код како би му помогао да врати картицу.
Копирање најчешће траје око пет минута, а софтвер „клопке” обично памти податке десетак картица.
Преваранти имају и боље верзије „клопки”, па самим тим и лакши начин рада, уређаје са „скимовање” ноћу постављају на банкомате и тако њихови софтвери имају времена да копирају бројеве картице али и ПИН кодове, које касније користе за прављење лажне картице…
„Електронски системи намијењени за крађу ПИН-а и серијског броја кредитне картице, које криминогена лица инсталирају најчешће на АТМ-овима, аутоматски меморишу серијски број кредитне картице и ПИН-а. Извршилац кривичног ђела тиме долази у прилику да повлачењем овог система или употребом подесних електронских уређаја преузме податке те картице, које уноси у фалсификовану кредитне картицу коју сам израђује или те податке просљеђује, односно продаје трећем лицу, ради њихове злоупотребе”, појаснили су у полицији.
Како се заштитити од преваре
Готово све банке у Црној Гори клијенте савјетују да добро чувају картице за електронско плаћање и подизање новца, а да посебно воде рачуна око начин чувања специјалног ПИН кода. С обзиром да се „либанска клопка” не види када је постављена преко тастатуре банкомата или ПОС терминала клијенти банака могу лако да постану жртве превараната.
Управо због тога се савјетује клијентима да добро воде рачуна о картици приликом плаћања на ПОС треминалу, те да ако примијете било шта чудно на банкомату одмах да то пријаве службеницима банке.
Једно од кључних правила како се не би „упало” у замку лопова је да ако се картица „заглави” у банкомату клијент не дају никоме свој ПИН код прије него дође неко од овлашћених службеника банке.
ПИН кодови се због оваквих превара не записују на папириће, мобилне телефоне, не саопштавају непознатим особама, али се и рачун мора често провјеравати како клијенти не би постали жртве превараната.
