Усљед најгоре рецесије, у Хрватској влада равнодушност упркос постизању „историјског циља“.
Са 700.000 евра, буџет Хрватске за прославу вјероватно највећег тренутка од стицања независности прије 22 године чини се помало скромним.
Када су се Бугарска и Румунија придружиле Европској унији 2007. године, хиљаде одушевљених грађана изашло је на улице како би обиљежило кључни тренутак након напуштања комунизма.
Међутим, расположење у Хрватској, и у самој ЕУ, је далеко суморније због уласка ове земље 1. јула. Ова 28. чланица ЕУ налази се у најгорој рецесији од како се одвојила од Југославије. Осим са највећим економским и политичким изазовима, Хрватска се суочава и са проблемима који се тичу неравноправности, имиграције, штедње и незапослености младих.
За многе Хрвате ова награда је изгубила на важности.
„Шта има да се слави? Са или без ЕУ, не знам шта ће се десити са нама“, казала је Штефица Пале Ваљак, која је прошлог мјесеца штрајковала након што је њен презадужени послодавац, текстилна компанија ДТР, престао да исплаћује плате у марту ове године.
„У овом тренутку чак ни у ЕУ не цвјетају руже, па како ми онда можемо очекивати икакво побољшање?“
Хрватска се придружује ЕУ након четири године економских губитака и смањења радних мјеста.
Њен кредитни рејтинг смањен је на „безвриједни“, пензијски и здравствени системи нису у најбољем стању, а неисплаћени дугови државних и приватних компанија достигли су готово пет и по милијарди евра. А и већина младих наводи да жели да напусте земљу.
У истраживању јавног мњења агенције Ипсос Плус, свега седам одсто Хрвата је одговорило како 1. јула жели да ужива у ватромету. Чак 42 одсто испитанх сматра да прослава уопште није потребна.
Томислав Сауча, шеф владиног одбора за организовање прославе, казао је да ће приказати све што Хрватска доноси Европској унији у области културе и културне баштине, али и додао: „Припремамо скромну прославу, у складу са економском ситуацијом у земљи“.
Прошле седмице је „Нови лист“ под насловом „Зашто се не веселимо ЕУ?“, констатовао : „Данашњи Европљани, нарочито они на периферији, гдје припада и Хрватска, страхују шта доноси сутра. Осјећају се издато, разочарано. Теорија да чланство у ЕУ доноси већи просперитет „није ништа, осим једна велика илузија“.
За милионе туриста који посјете хрватске плаже то се не чини тако очигледним. Мјештани обучени по посљедњој моди испијају кафу на сунцу, купују морску храну и друге састојке у препуним супермаркетима, а викендима јурцају низ нови аутопут.
Међутим, глобална финансијска криза указала је на економске мане које постоје већ пет деценија и које треба промијенити: ригидно тржиште рада, неефикасни државни сектор и слаба инвестициона клима, коју гуши прекомјерна бирократија.
„Хрватска се придружује ЕУ као нереформисана и неспремна земља, а ЕУ ће се према нама понашати као према некоме ко хитно мора да се мијења“, упозорава Велимир Соњев из водеће консултантске куће у Загребу.
Незапосленост је достигла 21 проценат, изгледи за раст нису најбољи, што појачава забринутост да ће ова земља од 4,4 милиона становника само допринијети економским проблемима Уније.
Није ни чудо што је најпродаванији њемачки часопис „Билд“ окарактерисао Хрватску као „ново гробље за новац наших пореских обвезника“.
„Да ли ЕУ чини себи икакву услугу прихватајући ову балканску државу?“ писало је у тексту.
Европска комисија надавно је поручила Хрватској да би се по приступању могла наћи под дисциплинском процедуром због буџетског дефицита, који је већ преко прописаних граница ЕУ.
Хрватски министар финансија Славко Линић казао је да ће Загреб морати да буде одговоран по питању својих финансија и закључио: „Припремање нацрта буџета за 2014. неће бити лаган посао“.
Премда неће одмах постати чланица еврозоне, Хрватска на више начина личи на презадужене јужне чланице Уније заједничке валуте које се налазе у дужничкој кризи. Још више забрињава њена слаба конкурентност, немогућност да привуче велике стране инвеститоре и превелико ослањање на туризам. Влада је до сада избјегавала радикалне реформе, али би је чланство у ЕУ могло на то приморати.
